(25.06.2025)

Predstavljeno istraživanje o kratkim lancima snabdevanja

hranom u turizmu u opštinama Sokobanja i Boljevac na Konferenciji „Mogućnosti razvoja malih farmi u sektoru povrtarstva i vinarstva“

U organizaciji Mreže za ruralni razvoj Srbije u Vrnjačkoj Banji je 25.6.2025 održana Nacionalna konferencija „Mogućnosti razvoja malih farmi u sektoru povrtarstva i vinarstva“, na kojoj je Vladan Jeremić, direktor RARIS-a predstavio istraživanje o kratkim lancima snabdevanja hranom u turizmu u opštinama Sokobanja i Boljevac.

METODOLOGIJA 

• U Sokobanji i Boljevcu intervjuisano je ukupno 37 restorana, hotela i seoskih turističkih domaćinstava koja pripremaju hranu (pružalaca usluga u turizmu), 29 poljoprivrednih gazdinstava sa potencijalnom da se uključe u kratak lanac snabdevanja turista hranom – gazdinstva sa tržišnom proizvodnjom prerađenih poljoprivrednih proizvoda i ribe (prodaju više od 50% proizvodnje) i 12 MSP iz poljoprivredno-prehrambenog sektora.
• Sa njima su rađeni intervjui 1 na 1, sa upitnikom od 143 pitanja koristeći „Maptionnaire“ platformu za angažovanje lokalne zajednice, baziranoj na kartografskim podacima (www.maptionnaire.com).
• Prikupljen je širok spektar informacija o njima – naselje; tip/specijalizacija; ekonomska veličina; način poslovanja (korišćenje interneta, način informisanja), lanci snabdevanja
• Sprovedeno je anketno istraživanje kojim je:
  • Identifikovan 241 akter u snabdevanju turista hranom (uključujući i van regiona);
  • Mapirano 320 poslovnih veza među dobavljačima i ugostiteljima - Na mapama se vidi koji se ugostiteljski objekat odakle snabdeva i ko su njegovi dobavljači, za svaki proizvod;
• Istraženi su stavovi lokalnih proizvođača i prerađivača hrane, kao i ugostitelja o potencijalima za razvoj kratkih lanaca snabdevanja ugostitelja lokalnom hranom.

GLAVNI ZAKLJUČCI

•  Vlasnici restorana ne promovišu lokalne proizvode:
• • Retko kada jelovnik sadrži napomene o poreklu ili jedinstvenim odlikama kvaliteta lokalnih proizvoda koje imaju u ponudi.
  • Ponuda hrane je jednolična. Jelovnici u restoranima su veoma slični, kako po vrsti tako i po kvalitetu i
  • Mali broj ispitanika (vlasnika ugostiteljskih objekata i poljoprivrednika) je bio u stanju da navede specifični lokalni proizvod ili jelo
  • Čak i oni koji su identifikovali određene proizvode ili jela (uglavnom sirevi) često nisu mogli da objasne po čemu su jelo ili proizvod jedinstveni
• Hoteli i restorani znatno manje sarađuju direktno sa lokalnim gazdinstvima, dajući prednost većim dobavljačima
• U opštinama Boljevac i Sokobanja veći udeo gazdinstava koja se bave komercijalnom preradom poljoprivrednih proizvoda (prodaju više od 50% proizvodnje), nego u Srbiji..
• Poljoprivredna gazdinstva specijalizovana za proizvode kao što su riba, pečurke, med, jaja i rano povrće češće prodaju svoje proizvode lokalnim ugostiteljima. To ređe čine gazdinstva koja se bave proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda
• Pravni okviri koji regulišu trgovinu hranom stvaraju velike prepreke jačoj institucionalnoj saradnji između lokalnih proizvođača i drugih aktera.
• Ministarstvo poljoprivrede, lokalne vlasti, kao i turističke organizacije, identifikovane su kao ključni akteri za jačanje lokalnog lanca snabdevanja.
• Najveća saglasnost poljoprivrednika i ugostitelja postoji oko sledećih pitanja:
  • Poverenje u kvalitet lokalnih poljoprivrednih proizvoda, pozitivna iskustva u međusobnoj saradnji i spremnost na saradnju sa lokalnim dobavljačima
  • Velika potreba za edukacijom i lakšim pristupom relevantnim informacijama
  • Potrebna je raznovrsnija i veća podrška za poljoprivredna gazdinstva kako bi mogli da se uključe u lanac snabdevanja;
  • Potrebno je sprovesti istraživanje tržišta i preferencija potrošača/turista;
  • Potrebne su medijske kampanje i novi pristupi promociji lokalnih proizvoda i hrane.

Istraživanje je sprovedeno u sklopu projekta RUSTIK (Tranzicije ruralne održivosti kroz integraciju znanja za unapređene političke procese) koji se sprovodi u okviru Programa Horizon Europe. Istraživanje su sproveli Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i RARIS – Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije. RUSTIK je četvorogodišnji istraživački projekat EU na čijoj realizaciji u konzorcijumu radi 30 partnerskih organizacija iz 12 evropskih država – univerziteti, istraživački instituti, kompanije, neprofitne organizacije, lokalni i regionalni organi uprave, lokalne akcione grupe (LAG), poslovna udruženja i regionalne razvojne agencije.