Najčešće postavljena pitanja

Ukoliko želite da pokrenete nešto svoje, nešto iznutra vam ne da mira, želite biti srećni, slobodni, ispunjeni, možda je vreme da razmislite o pokretanju sopstvenog biznisa.

+ Ukupno 90% privrede čine mikro i mala preduzeća.
+ Samo 10% ljudi radi posao koji voli.
+ Svega 5% ljudi sledi svoje životne strasti.
+ Drugi faktor sreće je raditi posao koji vas ispunjava.

Ali privatni biznis podrazumeva i sledeće:

- Dug, težak i naporan rad, ali za sebe. Radi se 12, 16 i više sati, često do iznemoglosti.
- Brige oko nenaplaćenih faktura.
- Strahovi zbog rizikovanja svega.
- Brige zbog puta u nepoznato na koji smo krenuli.
- Mnogo učenja.
- Gubitak velikog broja prijatelja koji neće razumeti naš nedostatak vremena.
- Depresija, nedovoljno vremena za porodicu, prevelika cena uspeha.

Biznis, kao i svaka igra, ima svoja pravila! Ukoliko naučite pravila igre, veliki deo problema ćete sa lakoćom prevazilaziti. Kako su nam znanja danas mnogo dostupnija, učenje bi trebalo da bude puno lakše.

Kada razmišljate o poslovnoj ideji, prvo pitanje koje treba postaviti sebi je KOME, ŠTA?

Biznis ideja treba uvek da predstavlja rešenje nekog problema. Traži se problem i proverava koliko ljudi ga ima i koliko im je taj problem važan. Problem treba gledati šire u smislu da niko u svetu, ili na nekom manjem, ali opet dovoljno velikom tržištu, nije rešio taj problem dovoljno kvalitetno ili dovoljno jeftino.

Ako postoji potreba za određenim proizvodom ili uslugom, onda je to možda prostor za dobru biznis ideju. Da bi se ustanovila potreba mora se prethodno ispitati tržište putem: anketa, interneta, čitanjem lokalnih novina, gledanjem ili slušanjem radija i  televizije, reklama ili odlaskom u drugi grad kako bi saznali šta tamo postoji.

Razmislite dobro, konsultujte se sa stručnjacima i ljudima kojima verujete.

Kompleksno pitanje. Dobro analizirajte vašu poziciju, čime želite da se bavite i pravnu regulativu.

Preduzetnici su lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost. Za razliku od privrednih društava, koja predstavljaju pravna lica i imaju sopstvenu imovinu, potraživanja i obaveze, preduzetnik za obaveze nastale iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, a sve što zaradi pripada takođe njemu (naravno, uz obavezu da plati propisane poreze i doprinose).

U praksi se često postavlja pitanja – da li ću imati manje obaveza prema državi ako posao organizujem kao preduzetnik ili kao privredno društvo. Odgovor nije jednostavan. Zavisi od izbora pravne forme, izbora načina oporezivanja, visine prihoda, radno-pravnog statusa osnivača i direktora i drugih faktora.

Analizirajte regulativu, konsultujte knjigovođu ili druge stručnjake. Razgovarajte sa prijateljima koji su već u biznisu.

Pretežnom delatnošću se smatra ona delatnost od koje jedna firma ima najviše prihoda.

U jednom momentu, možete imati registrovanu samo jednu pretežnu delatnost, dok registracijom posebnog ogranka možete za taj ogranak odrediti istu ili neku drugu pretežnu delatnost.

Zakon propisuje da jedna firma može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, da li su registrovane ili ne. Ukratko: obaveza Vaše firme je da registruje samo jednu – pretežnu delatnost, a smatra se da može obavljati i sve ostale delatnosti, bez dodatne registracije.

Postoji podzakonski akt u kome su pobrojane sve delatnosti sa nazivima, šiframa i opisima delatnosti, prema oblastima odnosno sektorima koje neko pravno lice, pa i vaša firma, može obavljati.

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo i preduzetnik obavljaju delatnost pod poslovnim imenom.

Pravila kojima je Zakon uredio naziv i poslovno ime su veoma važna budući da poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove ne može biti registrovano i često predstavlja razlog za odbačaj prijave za registraciju, naročito prilikom osnivanja.

Kada podnesete registracionu prijavu APR će proveriti da li je u registru pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik, ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom, ili je već rezervisan u skladu sa ovim zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Ukoliko postoji naziv koji je identičan ili sličan traženom nazivu, prijava će biti odbačena. Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva registrovanih preduzetnika, izvrše pretragu već registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Ukoliko želite da budete sigurni da je poslovno ime slobodno, možete da izvršite rezervaciju poslovnog naziva kod APR-a uz naknadu. Rezervacija važi 60 dana.

Važno pitanje na koje ne postoji univerzalni odgovor.

Ukoliko ste rešili da pokrenete sopstveni biznis, sigurno je da pokušavate da otkrijete koji su sve to načini da u isti uložite što manje novca i prođete sa što manje plaćanja obaveza prema državi a da istovremeno radite brzo i efikasno.

Izbor modela oporezivanja uglavnom je glavna odluka i za rešavanje pitanja pravne forme, odnosno tipa Vaše firme. Da li ćete vašu firmu voditi kao preduzetnik ili će ona postati akcionarsko ili ortačko društvo, društvo ograničene odgovornosti i slično, umnogome zavisi od odluke za model oporezivanja za koji se odlučite.

Analizirajte regulativu, konsultujte knjigovođu ili druge stručnjake. Razgovarajte sa prijateljima koji su već u biznisu.

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako Zakonom o porezu na dodatu vrednost (PDV) nije drukčije propisano.

Evidentiranje obveznika u sistem PDV može biti obavezno ili dobrovoljno.

U sistem PDV obavezno se prijavljuju svi oni privredni subjekti koji su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Svi oni subjekti koji su ostvarili promet manji od 8.000.000 dinara nisu obavezni da se prijave u sistem PDV, ali to mogu učiniti dobrovoljno, ako žele (ako imaju interes).

Evo nekih prednosti i mana  oko ulaska u sistem PDV-a.

Prednosti su:

+ nije obavezan, ako se ne prekorači limit od 8.000.000 dinara,
+ obveznici mogu samostalno da ga kontrolišu,
+ firme mogu dobrovoljno da podnesu prijavu za plaćanje,
+ obveznici mogu da koriste odbitne stavke, kao i pravo na povraćaj više plaćenog poreza,
+ promet dobara i usluga može biti oslobođen ove poreske obaveze po pojedinim stavkama,
+ prijava u elektronskom obliku,

Mane su:

- nedovoljno jasan u pojedinim zvaničnim tumačenjima,
- 20% stopa poreza,
- sankcije za nepoštovanje zadatih rokova za predaju prijava,
- nakon ulaska u sistem PDV-a firme su obavezne da ga plaćaju 2 godine,

oni koji nisu obveznici poreza prilikom kupovine robe i usluga moraju da ga plaćaju, ali nemaju pravo na odbitne stavke, niti na povraćaj plaćenog poreza.

Preduzetnici paušalci su kategorija obveznika koja je oslobođena obaveze vođenja poslovnih knjiga (osim knjige ostvarenog prometa – KPO) i kojoj Poreska uprava na osnovu podnetog Zahteva za paušalno oporezivanje rešenjem određuje iznos poreza na dohodak i iznos socijalnih doprinosa koje svakog meseca treba platiti. Pravo na paušalno oporezivanje stiče se onda kada u jednoj kalendarskoj godini firma ostvaruje do 6.000.000 dinara prometa, kao zbira vrednosti svih računa izdatih tokom godine, bez obzira na to jesu li ti računi naplaćeni ili ne. Isto tako, mogućnost paušalnog oporezivanja prestaje ukoliko tokom proteklih 365 dana, dakle ne u jednoj kalendarskoj godini, promet bude veći od 8.000.000 dinara.

Da bi preduzetnik koji vodi knjige mogao da pređe na paušalno oporezivanje ima prava da podnese zahtev ukoliko ispuni određene uslove:

  • Preduzetnik nije obveznik PDV-a
  • Preduzetnik nije ostvario promet veći od 6 miliona dinara godini
  • Preduzetnik obavlja delatnost koja se nalazi na spisku delatnosti koje su navedene u Uredbi o paušalnom oporezivanju
  • U delatnost preduzetnika ne ulažu druga lica

Zahtev za prelazak na paušalno oporezivanje se može podneti u elektronskom obliku, preko portala ePorezi. Poreska uprava će na osnovu podnetog zahteva izdati rešenje, koje će preduzetnicima stići u Poresko sanduče u okviru portala ePorezi.

Šta to paušalac plaća po rešenju koje mu Poreska uprava izda:

  • porez na prihode od samostalne delatnosti – 10%, i
  • socijalni doprinosi
    • doprinos za penziono i invalidsko osiguranje – 25.50%,
    • doprinos na zdravstveno osiguranje – 10,3%,
    • doprinos za slučaj nezaposlenosti – 0,75%.

Iznos dažbina koje treba platiti dobija se kada se ove stope primene na poresku osnovicu i tako dobijeni iznosi saberu. Visinu obaveze obračunaće vam Poreska uprava u Rešenju koje će vam izdati.

Ako je paušalac osiguran iz radnog odnosa, onda se plaća samo

  • porez na prihode od samostalne delatnosti – 10%, i
  • doprinos za penziono i invalidsko osiguranje – 25.50%

Ako ste rezident Srbije (prijavljeni ste u Srbiji) a zaposleni u inostranstvu i tamo plaćate socijalno i doprinose, rešenje za porez dobijate po rešenju o paušalnom oporezivanju. Na rešenju će pisati da plaćate PIO. Ako se navede da, pri otvaranju, otvara firmu iz radnog odnosa treba da dokaže da je osiguran po pitanju penzionog i invalidskog osiguranja u inostranstvu, primenjuju se odredbe Sporazuma između republike Srbije i države u kojoj radi o socijalnom osiguranju.

Koristan link: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html

U principu nije obavezno, ali uz ispunjenje određenih uslova.

Analizirajte regulativu, konsultujte knjigovođu ili druge stručnjake.

Kao i u drugim  zemljama, kao vlasnik privrednog društva ne možete slobodno da uzimate novac ili stvari iz svoje firme, da plaćate dobra i usluge za sopstvene potrebe preko računa firme ili da bez naknade uzimate dobra koje firma proizvodi ili prodaje na tržištu. Postoji nekoliko modaliteta ličnih primanja vlasnika i svaki od njih podrazumeva plaćanje određenih dažbina državi.

Ukoliko je zaposlen u društvu, vlasnik prima platu kao naknadu za svoj rad na koju se plaćaju porezi i doprinosi. Vlasnik ima sva prava iz radnog odnosa kao i drugi zaposleni.

Ako vlasnik društva ne zasnuje radni odnos, nema pravo na lična primanja u toku godine.

Za osnivače koji obavljaju rad van radnog odnosa u svom privrednom društvu, društvo je dužno da uplati doprinose.

Na početku posetite sajt Agencije za privredne registre i preuzmite Ugovor o osnivanju doo – jednodomni sistem upravljanja. Ugovor bi trebalo popuniti u četiri primerka.

Nakon toga treba popuniti i OP obrazac (Overeni potpisi lica ovlašćenih za potpisivanje). OP obrazac takođe možete popuniti u četiri primerka (jedan za Sud, jedan za APR, dva da vama ostane). Za Poresku upravu i banku može kopija.

Zatim popunite Registracionu prijavu, koju takođe možete preuzeti sa sajta APR-a.

Nakon ovoga, sledeći korak je overavanje Ugovora o osnivanju DOO i OP obrasca.

Kada to završite, potrebno je da uplatite osnivački kapital u banci kod koje želite da imate račun. Da napomenemo da za banku pripremite osnivački akt i overen OP obrazac. U banci takođe uplatite Naknadu za osnivanje i Naknadu za objavljivanje Osnivačkog akta.

Sledeći korak je odlazak u APR i da podnesete prijavu. Dokumenta koja su vam potrebna prilikom podnošenja prijave su:

  • Jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica (popunili ste je u prvom koraku)
  • Osnivački akt društva (overena)
  • Dokaz o identitetu članova društva (kopija lične karte za građane Srbije ili pasoš za strance)
  • OP obrazac (overen)
  • Potvrda od banke o uplati novčanog uloga
  • Dokaz o uplati naknada (Naknada za osnivanje, Naknada za objavljivanje osnivačkog akta)

Nakon dobijanja rešenja APR-a možete ići kod pečatoresca da izradite pečat.

Drugi put u banku idete da otvorite račun firme i da vam se prebaci osnivački kapital. Nakon potpisivanja ugovora sa bankom račun će biti aktiviran u roku od jednog dana.

Ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis i ako ste se opredelili da Vaš oblik organizovanja bude preduzetnik, predstoji vam osnivanje, odnosno registracija preduzetnika kod Agencije za privredne registre, otvaranje računa kod banke, i prijava nadležnoj filijali Poreske uprave. Pre nego što započnete postupak registracije, neophodno je da odredite početak obavljanja delatnosti i trajanje Vaše delatnosti (određeno ili neodređeno vreme), i naravno, poslovno ime.

Procedura registrovanju preduzetnika:

  1. Odluka o početku i trajanju obavljanja delatnosti
  2. Odabir poslovnog imena
  3. Priprema potrebne dokumentacije – LK, uplatnica i registraciona prijava
  4. Popunjavanje registracione prijave
  5. Predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi
  6. Dobijanje rešenja
  7. Dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata
  8. Izrada pečata (opciono)
  9. OP obrazac i otvaranje bankovnog računa
  10. Poreska uprava

Iako postojeći propisi kažu da vam pečat nije neophodan, postoji praksa u nekim retkim slučajevima da će vam tražiti pečat.

Odredbom člana 25. stava 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) propisano je da se privrednom društvu ne može posebnim propisom uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva. Postupanje suprotno navedenoj odredbi predstavlja povredu pozitivnih propisa Republike Srbije.

Ako ne možete kvalitetno da sami vodite knjige za firmu – angažujte knjigovođu ili knjigovodstvenu agenciju.

Knjigovodstvo je poslovna funkcija odnosno delatnost koja je deo šire oblasti – računovodstva. Pored knjigovodstva, računovodstvo obuhvata i neke druge funkcije – knjigovodstveno planiranje, analizu i reviziju. U praksi, knjigovodstvo i računovodstvo se najčešće poistovećuju, dok se revizija izdvojila kao posebna funkcija.

Zbog nemogućnosti malih preduzeća i preduzetnika da angažuju različite stručnjake za različite oblasti, posao knjigovođe izašao je daleko van okvira knjigovodstva.

Danas se od knjigovođe očekuje da obavlja određene kadrovske poslove – prijava i odjava radnika na socijalno osiguranje, obračun zarada, izrada i predaja različitih obrazaca iz oblasti radnih odnosa. Mnogi klijenti od knjigovođe dobijaju finansijsko i poresko savetovanje. Knjigovođa obračunava razne vrste poreza, izrađuje i predaje poreske prijave, vrši obračun kamata i raznih taksi i naknada. Mnoge agencije bave se osnivanjem tj. registracijom novih firmi.

Najviše pet radnih dana. Ukoliko registraciona prijava sadrži neke nedostatke, APR će doneti Rešenje kojim odbacuje Vašu registracionu prijavu u kome će taksativno navesti koji su to nedostaci i kako da ih otklonite. Ovo može produžiti proces registracije, pa je potrebno tačno popuniti registracionu prijavu, navesti sve podatke i dostaviti svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko ste nešto zaboravili da priložite ili ste pogrešili, imate 30 dana od dana donošenja ovog Rešenja da ponovite prijavu, pozivajući se na isti broj, i da je dopunite odnosno korigujete, uz obavezu doplate 50% od inicijalne takse. Više o registraciji privrednog subjekta pročitajte ovde.

Vlasnik privrednog društva

Vlasnik privrednog društva ima pravo na isplatu dividende (učešća u dobiti) koju je firma ostvarila. Na kraju poslovne godine, knjigovodstvena agencija ili knjigovođa zaposlen u privrednom društvu sastavlja završni račun u kojem se utvrđuje iznos dobiti. Istom prilikom izrađuje se i poreski bilans. U njemu se pored iznosa dobiti obračunava i porez na dobit koji iznosi 15%. Poreski bilans predaje se Poreskoj upravi do 30.6 svake godine i do tada firma mora da plati obavezu po porezu na dobit. Nakon usvajanje završnog računa, privredno društvo donosi odluku na koji način će rasporediti dobit. Kod podizanja dobiti se plaća dodatno  15% poreza na prihode od dividendi.

Pored ove, osnivači imaju mogućnost da raspodele “privremeni” dobit u toku tekuće godine, za koju još uvek nije izrađen finansijski izveštaj. Dividendu koja se isplaćuje u ovim okolnostima nazivamo međudividenda. Ovo su glavni dozvoljeni modaliteti isplate ili davanja imovine vlasniku od strane firme, više informacija može Vam dati Vaša knjigovodstvena agencija.

Preduzetnik

Za razliku od vlasnika privrednog društva, preduzetnik nije uslovljen postojanjem dobiti, kako bi mogao da podiže novac sa poslovnog računa. Drugim rečima, preduzetnik može da podiže novac sa svog poslovnog računa, bez bilo kakvih poreskih posledica. Preduzetnik može da podiže novac sa poslovnog računa i u slučaju da je u bilansu uspeha ili u poreskom bilansu iskazao poslovni, odnosno poreski gubitak, jer se podizanje novca sa poslovnog računa preduzetnika ne smatra isplatom dividende.

Jedino ograničenje je visina dnevne isplate od 150.000 RSD koje se mogu vršiti bez podnošenja ua uvid dokumentacije (rešenje, odluka, ugovor, račun i dr.).

Ovi propisi i iznosi se povremeno menjaju pa konsultujte knjigovođu.

U nastavku dajemo pregled iznosa koji su objavljeni u “Sl. glasniku RS”, br. 93/2019 – u primeni od 1. januara 2020. godine:

Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa iznosi 25.801 dinara, što znači:

  • Ako ste preduzetnik –  vaše obaveze su oko 12.000din (doprinosi za penzijsko osiguranje, doprinosi za socijalno osiguranje, porez na zarade).
  • Ako ste preduzetnik  a zaposleni ste  u nekoj drugoj firmi u Srbiji – vaše obaveze su oko 7.000din.
Neto lična zarada preduzetnika 17.000,00 20.000,00 30.000,00 40.000,00 50.000,00
Osnovna delatnost / prioritetno osiguranje 12.216,24 14.881,96 23.767,71 32.653,45 41.539,19
Dopunska delatnost / iz radnog odnosa 7.171,88 8.859,38 14.484,38 20.109,38 25.734,38

Ovi propisi i iznosi se povremeno menjaju pa konsultujte knjigovođu.

U ovom momentu imamo 3 mogućnosti:

  1. Vlasnik DOO je istovremeno i odgovorno lice u svojoj firmi i ima i radni odnos u svom preduzeću. U ovom slučaju ima sva prava i obaveze kao i bilo koji radnik, plaća poreze i doprinose na zaradu  koja ne može biti manja od minimalne zarade u Srbiji:
    • Porez na zarade po stopi od 10%
    • Doprinos za PIO po stopi od 25,5%
    • Doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3%
    • Doprinos za nezaposlenost po stopi od 0,75%

U ovom momentu porezi i doprinosi na minimalnu zaradu u Srbiji iznose ukupno 18.369 din.

  1. Vlasnik DOO je odgovorno lice, ali nije zaposlen u svojoj firmi. Ako vlasnik firme ne želi da zasnuje radni odnos u svojoj firmi a istovremeno je i odgovorno lice, doprinose plaća podnošenjem elektronske prijave PP ODO poreska prijava o obračunatim doprinosima za osnivače odnosno članove privrednog društva. Ovde se doprinosi plaćaju na najnižu osnovicu koju je propisala država. Trenutna osnovica je 25.801 din i doprinosi koji se plaćaju su u iznosu od 9.430 din.
  2. Vlasnik DOO nije ni odgovorno lice, niti je zaposlen u svoj firmi. U ovom slučaju ne plaća nikakve poreze i doprinose sem poreza od 15% na isplatu dividende.

Postoje i podsticaji za građane Srbije koji žive u inostranstvu, a ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji.

Za njih je predviđeno smanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70%  u periodu od pet godina, uz ispunjenje određenih uslova (Zakon o porezu na dohodak građana (Član 15v) i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Član 15a).

Ovaj iznos može varirati u zavisnosti od opštine ili delatnosti.

Ne postoje posebni uslovi za naše građane iz dijaspore u odnosu na one iz Srbije.

  • Prva opcija je da registruje novi privredni subjekat u Srbiji po propisima Republike Srbije.
  • Druga opcija je da građanin RS iz dijaspore koji ima biznis u inostranstvu otvori ćerku firmu u Republici Srbiji.
  • Treća opcija je da građanin RS iz dijaspore otvori partnersku firmu sa stranim državljaninom ili stranom firmom kao novi privredni subjekat po propisima Republike Srbije.

Ogranak stranog pravnog lica u Srbiji koji posluje i ostvaruje prihode od pružanja usluga u Srbiji, može da matičnom pravnom licu prebacuje sredstva uz ispunjenje zakonskih propisa.

Članom 29. Zakona o deviznom poslovanju, definisano je da ogranak stranog pravnog lica može sa svog rezidentnog računa da vrši  prenos novčanih sredstava nerezidentu – matičnom pravnom licu na njegov račun u inostranstvu, pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze prema Republici Srbiji. Prilikom transfera novčanih sredstava potrebno je da rezident – ogranak stranog pravnog lica, kao nalogodavac plaćanja prema inostranstvu, banci dostavi potvrdu nadležnog poreskog organa da je izmirio sve poreske obaveze prema Republici Srbiji.

Ukoliko se osnivač odluči za osnivanje privrednog subjekta u obliku – preduzetnik, obavezan je da ima prebivalište u Srbiji. U svim ostalim slučajevima (DOO i drugo) osnivač nije obavezan da živi u Srbiji.

 

Odgovori su pripremljeni uz pomoć knjigovodstvene agencije FINEX, Knjaževac, Knjaza Miloša 15, tel: 019/ 730 112 FINEX je knjigovodstvena agencija koja ima višedecenijsko iskustvo i pored par stotina drugih klijenata vodi knjigovodstvo i za RARIS.

Odricanje od odgovornosti: Odgovori na najčešće postavljena pitanja su informativnog karaktera i ne ažuriraju se često. Usled čestih promena propisa ih treba proveriti pre primene. RARIS ne može snositi nikakvu odgovornost za primenu.

AKREDITACIJE

Kontakt

Trg oslobođenja bb
19000 Zaječar

tel/fax. +381 (0)19 426 376
tel/fax. +381 (0)19 426 377

web. www.raris.org

RADNO VREME: 08-16h
Subotom i nedeljom ne radimo.

Pratite nas na

Gde se nalazimo