Zašto investirati u Srbiju?

Svi putevi investicija vode do Srbije. Srbija spaja istok i zapad. Njena dragocena pozicija u srcu jugoistočne Evrope je čini izuzetnom investicijom.

Ključne činjenice o Srbiji
Naziv države Republika Srbija
Oblik državnog uređenja Republika
Politička struktura Predsednik, Narodna skupština sa 250 poslanika
Površina 88,407 km2
Broj stanovnika 7,12 miliona
Geografska pozicija Jugoistočna Evropa, centralna pozicija na Balkanskom poluostrvu, na raskrsnici koridora 10 i 7
Klima Umereno kontinentalna
Veroispovest Preovlađuje stanovništvo pravoslavne veroispovesti, potom rimokatolici, pripadnici islamske veroispovesti, jevreji i protestanti
Najveći gradovi Beograd - 1.600.000
Novi Sad - preko 200.000
Valuta Dinar (RSD)
BDP (2016) € 37.75 milijarde
BDP pc (2016) € 5.348
Vremenska zona srednjeevropska, CET (GMT+1)
Internet Domen .rs

Prednosti ulaganja u Srbiji

  • Visoko obrazovana, a relativno jeftina radna snaga
  • Restrukturiran i stabilan finansijski sistem
  • Jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća
  • Povoljan geografski položaj, koji omogućava da isporuke stignu do bilo koje lokacije u Evropi u roku od 24 časa
  • Jednostavne procedure za obavljanje spoljno–trgovinskog posla i realizaciju ulaganja
  • Konkurentne poreske stope – PDV, Porez na dobit itd su medju najnižima u Evropi
  • Slobodan pristup tržištu od preko 1.1 milijarde potrošača. Eksterno, Srbija može služiti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tržište od više od 1 milijarde ljudi koje uključuje Evropsku uniju, Rusku Federaciju, SAD, Kazahstan, Tursku, jugoistočnu Evropu, članove Sporazuma o slobodnoj trgovini i Belorusiju
  • Kvalitetno poslovno okruženje u Srbiji uz sistem podsticajnih mera koje daje država

 

Prohodnost robe za više od 1,1 milijarde potrošača na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini:

Evropska unija

Uvoz iz Evropske unije je bescarinski za većinu proizvoda. Neka izvozna ograničenja su nametnuta samo na izvoz junetine, šećera i vina u vidu godišnjih izvoznih kvota.

Ruska Federacija

Sporazum predviđa da se roba proizvedena u Srbiji, odnosno roba koja ima najmanje 51% dodate vrednosti u zemlji, smatra robom srpskog porekla i izvozi se u Rusku Federaciju bez plaćanja carine. Spisak proizvoda isključenih iz Sporazuma o slobodnoj trgovini se revidira na godišnjem nivou. Od marta 2012. godine, lista isključenih proizvoda obuhvata: živinu i jestivi otpad, neke vrste sira, šećer, penušavo vino, etil-alkohol, duvan, pamučno predivo i tkanine, neke vrste kompresora, traktore i nova i polovna putnička vozila.

CEFTA

Pored bescarinske trgovine između zemalja članica, sporazum predviđa akumulaciju porekla proizvoda, što znači da se proizvodi koji se izvoze iz Srbije smatraju proizvodima srpskog porekla ako integrisani materijali vode poreklo iz bilo koje druge CEFTA zemlje, Evropske unije, Islanda, Norveške, Švajcarske (uključujući i Lihtenštajn), ili Turske, pod uslovom da su takvi proizvodi prošli dovoljnu obradu, odnosno ukoliko najmanje 51% dodate vrednosti proizvoda potiče iz Srbije (ako je dodata vrednost veća od vrednosti materijala upotrebljenih u Srbiji).

Sjedinjene Američke Države

Trgovina sa Sjedinjenim Američkim Državama se sprovodi na osnovu Generalnog sistema preferencijala (GSP). Američke trgovinske olakšice daju preferencijalni bescarinski ulazak za otprilike 4.650 proizvoda, uključujući većinu gotovih i poluproizvoda i odabranih poljoprivrednih i osnovnih industrijskih proizvoda. Određena osetljiva roba (npr. većina tekstilnih proizvoda, proizvodi od kože i obuće) ne ispunjava uslove za bescarinski izvoz. Spisak kvalifikovanih dobara se revidira i prilagođava dva puta godišnje, uz doprinos industrija SAD-a.

Turska

Firme iz Srbije mogu da izvoze u Tursku bez plaćanja carine. Uvoz industrijskih proizvoda iz Turske je generalno bescarinski, ali će carina za veliki broj proizvoda biti postepeno ukinuta u toku perioda od šest godina, zaključno sa 2015. Carinske dažbine ostaju na snazi za poljoprivredne proizvode.

EFTA

Industrijski proizvodi koji se izvoze iz Srbije u države članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn) su oslobođeni od plaćanja carine, osim za veoma ograničen broj proizvoda, uključujući ribu i druge morske proizvode. Carine za uvoz industrijskih proizvoda koji vode poreklo iz država članica EFTA-e će postepeno biti ukinute do 2014. godine. Trgovina poljoprivrednim proizvodima je regulisana posebnim ugovorima sa svakom od članova EFTA-e, obezbeđujući uzajamne koncesije za navedene proizvode.

Kazahstan

Sporazum je na snazi od 2011. godine. Spisak izuzetaka iz režima slobodne trgovine obuhvata meso, sir, vino, motorna vozila i nekoliko drugih grupa proizvoda.

Belorusija

Postoji samo nekoliko izuzetaka iz režima slobodne trgovine, uključujući šećer, alkohol, cigarete, kao i polovne automobile, autobuse i gume.

Poreske stope

Poreski sistem u zemlji karakterišu niske poreske stope. Porez na dobit je jedan od najpovoljnijih u Evropi, a porez na dodatu vrednost i porez na zarade iznose manje nego u većini država Centralne i Istočne Evrope.

Poreske stope
Porez na dodatu vrednost Opšta stopa – 20%
Posebna stopa – 10 %
Porez na dobit 15%
Porez po odbitku na dividende, udele u dobiti, autorske naknade i kamate u pravnom licu 20%

 

Porezi na dohodak fizičkih lica
Zarade i prihodi od samostalnih delatnosti 10 %
Prihodi od kapitala i kapitalni dobici 15%
Autorska prava, nepokretnosti, dobici od igara na sreću i ostale vrste prihoda 20%
Godišnji porez na dohodak 10/15%
 
Doprinosi na socijalno osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje – 14%
Zdravstveno osiguranje – 5,5%
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%

 

Cene komunalnih usluga

Električna energija
Elektroprivreda Srbije, koja je 100% u državnom vlasništvu, je jedini snabdevač električnom energijom u ovom trenutku. Cena električne energije varira u zavisnosti od kategorije potrošnje i dnevne tarife, i kreće se u rasponu od 0.0112 € i 0.0487 €/kWh.

Gas
Kao snabdevač prirodnog gasa u Srbiji, državna kompanija Srbijagas sledi svoju cenovnu politiku u skladu sa svetskim cenama naftnih derivata i fluktuacijom kursa dolara. Cena prirodnog gasa se određuje na svakih 15 dana, a trenutno iznosi 0.3057 €/m3.

Voda
Vodovodom se u Srbiji upravlja na nivou opština, a cene vode određuju lokalne vlasti.

 

 

Opštine Timočke krajine

Alternative flash content

Requirements

AKREDITACIJE

Kontakt

Trg oslobođenja bb
19000 Zaječar

tel/fax. +381 (0)19 426 376
tel/fax. +381 (0)19 426 377

web. www.raris.org

RADNO VREME: 08-16h
Subotom i nedeljom ne radimo.

Pratite nas na

 

Gde se nalazimo

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Štampa